Etimologija reči bre

Published by: Miloš Matović 2013-10-15 Tumačenje

Etimologija reči bre

Jedan vic iz lokalne kolekcije „Činjenica o Čaku Norisu“ glasi da je Čak Noris preveo reč bre na engleski jezik. Činjenica da se prevod jedne reči našao u pomenutom opusu viceva baziranih na banalno apsurdnim moćima zvezde kung fu filmova B produkcije možda najbolje govori o tome koliko je ideja o neprevodivosti pomenutog uzvika prisutna i kod ljudi koji se ne bave prevođenjem.

Ideja o neprevodivosti je zapravo nastavak ideje o nedefinisanom značenju. Bre će se uvek upotrebiti među prijateljima (i neprijateljima) da bi se naglasilo značenje izgovorenog, iskazala bliskost ili prekinuo kontakt, izrazilo oduševljenje ili razočarenje, i sve to u jednom malom uzviku od tri glasa koji ćete čuti svuda, ali čije pravo značenje neće znati niko.

Uzvik bre takođe predstavlja najprecizniju odrednicu identiteta osobe iz Srbije na štokavskom području – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori bre nije sastavni deo svakodnevnog govora i uvek će asocirati na osobu iz Srbije, mada ne nužno i na osobu srpske nacionalnosti, jer se reč bre ne nalazi u govoru Srba iz tih država. U samoj Srbiji bre takođe predstavlja svojevrsni brend i znak nacionalne posebnosti, u šta se ponovo uklapa i ta ideja o neprevodivosti.

Ipak, reč bre niti je sasvim srpska, niti sasvim neprevodiva, a nije ni turcizam, što je još jedna od čestih zabluda u vezi sa ovom reči.

Reč bre nam je, kao i mnoge druge, stigla iz starogrčkog jezika. Radi se o izmenjenom, skraćenom obliku vokativa prideva μωρός (moros), sa značenjem „glup, detinjast, budalast”, čiji se standardni oblik μωρέ (more) širio putevima vizantijskog uticaja i grčkih trgovaca i tokom vekova došao do oblika vre, odnosno bre ili re.

U današnjem grčkom jeziku u kolokvijalnoj upotrebi su najčešći oblici βρε (vre), ρε (re) ili μπρε (bre), ali lista je daleko od kompletne – američki lingvista Brajan D. Džozef u svom radu Balkan Lexicon: The Case of Greek vré / ré and Relatives identifikuje nekih 56 oblika ovog uzvika u različitim dijalektima grčkog jezika, uključujući i oblik u ženskom rodu μωρή (morí). Ženski oblik nam je dao još jedan uzvik, manje zastupljen od bre i najčešće u upotrebi u južnim govorima Srbije, mori ili more, pa dolazimo do toga da je izraz more bre zapravo kombinacija dva oblika jedne iste reči.

Izvan Grčke i Kipra, uzvik bre danas nalazimo u svim jezicima drevnog vizantijskog komonvelta, ali i šire. U Turskoj ćemo čuti oblike kao što su bre, bire ili be, u Rumuniji, Ukrajini i Poljskoj bre, u Bugarskoj i Srbiji more, mori i, najčešće bre, dok će u Albaniji ti oblici biti more, mre, oré, voré i bre. Srpska narodna književnost zapisana u XVII i XVIII veku nudi i oblike kao što su bro ili bri.

Ono što je najinteresantnije jeste činjenica da je uzvik bre stigao i dalje od balkanskog sprachbunda i susednih slovenskih jezika, jer se oblici morè i bre nalaze i u venecijanskom, galoitalskom govoru Venecije i okoline. Nakon pada Carigrada 1453, Venecija je postala jedan od centara vizantijske dijaspore, utočište poslednje generacije Romeja, uglavnom učenih ljudi koji su donevši svoje kulturno nasleđe inicirali renesansu. Uz to nasleđe je stigao i njihov sleng.

Uzvik bre je odavno izgubio svoje osnovno značenje. Danas kad kažemo bre ne kažemo pogrdnu reč iako taj uzvik može da prenese i takvo mišljenje o sagovorniku. Ipak, kao i većina kolokvijalnih izraza, reč bre je tokom svih vekova ostala deo jezika ulice, izraz jake emocije koji nije u rečniku finog sveta koji govori književnim jezikom.